понедељак, 17. март 2014.

Признања ^____^










И деца уз Пупина :)




ПАНЧЕВО, 5. фебруар 2014. (ТВ Панчево) – Поводом обележавања 160 година од рођења Михајла Пупина, једног од највећих српских научника и проналазача, у панчевачком Музеју одржана је дечја радионица за предшколце и ученике основних школа. Деца су од Александре Нинковић-Ташић, аторке изложбе о Михајлу Пупину, учили о његовом животу - од најмлађих дана до доба када је постао велики научник.

У оквиру креативних радионица за децу, предшколци из вртића „Ласта” и „Бамби”, као и ученици Основне школе „Јован Јовановић Змај”, могли су да чују причу о Михајлу Пупину као дечаку, али и да се сами баве темама које су га окупирале у младости.

- Слушали смо причу о Михајлу Пупину и сада цртамо звездано небо зато што је он гледао звездано небо, а кад је порастао, постао је велики научник, рекла је једна девојчица.

- Научила сам да је он много гледао у звезде и да би требало и ја да поченем то да радим, додала је девојчица.

- Цртали смо звезде и сазвежђа. Тема је била да нацртамо звездано небо и како је то гледао Михајло Пупин, рекао је дечак.

Ствараоци :)

Велику важност у свом стваралаштву наши одликаши су придали мукотрпном труду који им је био неопходан, на трновитом путу до успеха. Заправо, без тешкоћа, болних искустава, унутрашњег расцепа и суочавања са самим собом нема истински дубоких увида у људску природу, а нема ни велике литературе. Осим натпросечне обдарености, талента, што је неопходно али не и довољно, упоран и истрајан труд и рад су нашим ствараоцима донели највеће победе водећи их кроз њихове амбиције.  Не каже се без разлога да је СТВАРАЛАШТВО МАЛО НАДАХНУЋА И МНОГО ПРЕГНУЋА :)

уторак, 21. јануар 2014.

Михајло Пупин



Михајло Пупин је родјен 9. октобра 1854. у селу Идвор.
Након завршене основне и, делимично, средње школе у јесен 1872. пошао је на школовање у Праг, у Чешку где је наставио шести разред и први семестар седмог разреда реалке. Учио је врло неуредно због учешċа у сукобима чешке и немачке омладине и ту живео веома тешко. Радио је као физички радник, истовремено похадјајуċи Куперову вечерњу школу. У јесен 1879. године положио је пријемни испит на Колумбија-колеџу у Њујорку. Као примеран ученик ослободјен је плаċања школарине, а веċ на крају прве године добио је две новчане награде (из грчког и математике). Углавном се издржавао приходима од подучавања слабијих ученика и физичког рада.

По завршетку школовања 1883. године добио је диплому првог академског степена Бацхелор оф Артс, а дан пре тога примио је америчко држављанство. Добио је одмах стипендију, као одличан студент, за студије математике и физике у Кембриџу у Великој Британији (1883-1885), а затим у Берлину (1885-1889), где је докторирао из области физичке хемије, са темом: „Осмотички притисак и његов однос према слободној енергији“.



Своју наставничку каријеру и научну делатност започео је 1889. године као наставник физичке математике у одељењу за електротехнику на Колумбија универзитету у Њујорку, где је пуних четрдесет година радио као наставник и професор. Патентирао је 34 проналаска.
Пупин је био и успешан писац. За своје аутобиографско дело „Са пашњака до научењака“ (наслов у оригиналу: „Фром Иммигрант то Инвентор“), објављено 1923. године, годину дана касније 1924. године добио је Пулицерову награду.
Никада није заборавио и није се одрекао старог завичаја и помагао је и Идвор и Србију и Југославију на све могуċе начине.
Пупин је био ожењен Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка. Имао је са њом ċерку Варвару, удату Смит.

Умро је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен на гробљу Вудлаун у Бронксу.