Пут

Пупин ће током наредне деценије радити на бројним изумима од којих су свакако најзначајнији калемови за појачање сигнала, са којим почиње "пупинизација" телеграфских линија широм Америке. Тесла, у међувремену, у сарадњи са Вестингхаусом 1893. коначно добија "рат струја" на изложби у Чикагу, да би се 1899. повукао у Колорадо Спрингс са својим необичним експериментима.

Из тог периода, у време док се отвара проблем са Марконијем око патента радио-преноса, почиње и сукоб два земљака – непријатељство између Пупина и Тесле.

Будући да Пупин не стаје отворено на Теслину страну, рађа се нетрпељивост која ће трајати све до Пупинове смрти. Она ће три деценије бити скривена тајна, све до самог краја, када Пупин на самрти позива Теслу и тражи опроштај. Тесла пристаје на помирење. Два генија, сасвим различита по карактеру и судбини, по свему осим по пореклу, не остају у коначном непријатељству.

           
Скоро пун век касније, перцепција Тесле и Пупина остала је потпуно различита. Читав Балкан је премрежен Теслиним споменицима, улицама, школама. Тесла је симбол, од аеродрома до фабрике сијалица. У једном скорашњем истраживању имиџа науке у Србији, на питање ког научника познају, десет од десет испитаника одговара Теслу, а потом сваки пети додаје и Пупина. 

Ни Пупиново наслеђе у Србији данас није за потценити, ни по броју следбеника, ни по броју изложби и иницијатива (једна од њих је запажени вишегодишњи пројекат Александре Нинковић Тасић, која ће, упорна као Пупин, једном, остварити идеју да Београд добије и Пупинов музеј). Но, Тесла је без дилеме национални херој, а Пупин и даље само енциклопедијска одредница.