Михајло Пупин је родјен 9. октобра 1854. у селу Идвор.
Након завршене основне и, делимично, средње школе у јесен 1872. пошао је на школовање у Праг, у Чешку где је наставио шести разред и први семестар седмог разреда реалке. Учио је врло неуредно због учешċа у сукобима чешке и немачке омладине и ту живео веома тешко. Радио је као физички радник, истовремено похадјајуċи Куперову вечерњу школу. У јесен 1879. године положио је пријемни испит на Колумбија-колеџу у Њујорку. Као примеран ученик ослободјен је плаċања школарине, а веċ на крају прве године добио је две новчане награде (из грчког и математике). Углавном се издржавао приходима од подучавања слабијих ученика и физичког рада.
По завршетку школовања 1883. године добио је диплому првог академског степена Бацхелор оф Артс, а дан пре тога примио је америчко држављанство. Добио је одмах стипендију, као одличан студент, за студије математике и физике у Кембриџу у Великој Британији (1883-1885), а затим у Берлину (1885-1889), где је докторирао из области физичке хемије, са темом: „Осмотички притисак и његов однос према слободној енергији“.
Своју наставничку каријеру и научну делатност започео је 1889. године као наставник физичке математике у одељењу за електротехнику на Колумбија универзитету у Њујорку, где је пуних четрдесет година радио као наставник и професор. Патентирао је 34 проналаска.
Пупин је био и успешан писац. За своје аутобиографско дело „Са пашњака до научењака“ (наслов у оригиналу: „Фром Иммигрант то Инвентор“), објављено 1923. године, годину дана касније 1924. године добио је Пулицерову награду.
Никада није заборавио и није се одрекао старог завичаја и помагао је и Идвор и Србију и Југославију на све могуċе начине.
Пупин је био ожењен Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка. Имао је са њом ċерку Варвару, удату Смит.
Умро је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен на гробљу Вудлаун у Бронксу.
