Сиром света познат, а ипак српског порекла, Милутин Миланковић био је истакнути астроном, геофизичар, утемељивач модерне климатологије. Рођен 28. маја 1879. у Даљу, Милутин је био најстарије дете Милана и Јелисавете Миланковић. Одувек је био изузетно амбициозан, те је након завршене средње школе у Бечу уписао грађевински факултет на коме је дипломирао 1902, а само две године касније и докторирао те тако постао први српски доктор техничких наука. Као грађевинац, радио је највише у Аустро-Угарској и у томе био врло успешан. Међутим, жеља за науком је превагнула. Године 1909. Милутин Миланковић напушта Беч и долази да ради као професор на Београдском универзитету.
Проводећи време са најученијим људима тога доба, читајући мноштво специјализоване литературе, Милутин Миланковић почиње све интензивније да се интересује за климатологију. Године 1920. у Паризу је објављено његово дело Математичка теорија термичких феномена узрокованим сунчевим зрачењима, дело које му је донело огроман успех у читавом свету.
Милутин Миланковић у својој другој књизи формулише теорију секуларних покрета земљиних полова и теорију глацијалних периода, те отуда и назив теорија Миланковићеви циклуси. Ове теорије билу су на удару многих широм света признатих метеоролога, али су успеле да им одоле и 1976. године су званично признате.
Проводећи време са најученијим људима тога доба, читајући мноштво специјализоване литературе, Милутин Миланковић почиње све интензивније да се интересује за климатологију. Године 1920. у Паризу је објављено његово дело Математичка теорија термичких феномена узрокованим сунчевим зрачењима, дело које му је донело огроман успех у читавом свету.
Милутин Миланковић у својој другој књизи формулише теорију секуларних покрета земљиних полова и теорију глацијалних периода, те отуда и назив теорија Миланковићеви циклуси. Ове теорије билу су на удару многих широм света признатих метеоролога, али су успеле да им одоле и 1976. године су званично признате.
Нема коментара:
Постави коментар